Jos Video Zapisa

СТРМИЦА

Ево неколико извода из књиге коју је написао ПРОТА САВО НАКИЋЕНОВИЋ „КНИНСКА КРАЈИНА“ написана посље првог свјетског рата, а објављена тек 1990.

Стрмица је старо и утврђено мјесто. Близу Стрмице био је стари Стрид он, родно мјесто св. Јеронима, што и народно предање хоће. Село Стрмица споминје се 1433. године у уговору између Сигисмунда и Млечана..

Пруга жељезничко-дрварско-шумског подузећа из Дрвара до Книна прелази кроз Стрмицу и ту има станицу, те она даје живот овом селу, а старајућ се о издржавању своје пруге, истодобно у неколико брани и поље од поплавних штета.

Стрмица с е дијели на: Црни Потоци, Бојановац, Церовац и Курбалије, Драга Триванова, Бријег Матијашев, Бријег Дроњков, Орашје, Курбалијина Драга, Граб, Испод Граба, Главица Даничића, Главица Матасова, Главица Бобарева, Седиште, Шеварине,Врањковац, Куруцовац, Сепиште Радошево, Рт, Под Точилом, Бошњакуша, Комалић, Миздраковац и Граница. Ови су дјелови један од другог од 5 часака до 1 сат удаљени. Од њих су опет главнији: Селиште, Комалић, Хан, Точило, Хрт, Батасова варош, Стрмица и Боланча.

Граб, као сва Стрмица, налазе се на босанској граници. Гдје је Граб, ту је била истоимена утврда, коју су са Стрмицом, Турци разорили 1715. године. Спомиње се у уговору између Сигисмунда и Млечана 1433. Турци су освојили у XV в, те Стрмица постала својина бега Кулиновића.

Стрмица је добила име по свом положају а тако је назвали први Славени, који се овамо населили. Има много градина, остатака турских кула и чардака, као и млетачких стражарница.

Свега је у селу 383 куће (258 домова), а народа је 1.423 (мушких 781, женских 642), сви су Срби, православне вјере, осим 54, који су римокатоличке вероисповједи.

Хране 93 коња, 589 говеди, 1.662 овце, 85 свиња и 1.584 козе.

Племена су:

Бијелиh, (10), славе св. Василију. Пошли у Засеок и прозвали се Коврлије;

Батас, (3), славе Јовањ-дан;

Даничић, (4), славе Јоваљ-дан;

Драгаш, (7), славе Јовањ-дан;

Кнежевић, (5), славе Јовањ-дан;

Крнета, (18), славе Јовањ дан;

Курбалија (12), славе Јовањ-дaн;

Новковић, (12), славе Јовањ-дан;

Дамјановић, истрачили се, славили Јовањ-дaн;

Бачкоња (5). Ово су Веровци-Бачкоње, који су дошли из Баната назад 300 r, славе Ђурђев-дaн;

Радоги, (10), дошли из Лике у XVIII в, славе Ђурђев-дан;

Вранковић, (3), Дошли из Сења у XVIII в, славе Ђурђев-дан;

Вржина, (3), дошли из Баната у XVIII в, славе Ђурђев-дан;

Драгојевин, (5), Дошли из Братишковаца у XVIII в, славе Ћурђев�-дан;

Дедеић, (5), 6или су Радићи, а прозвани по неком деди - Дедићи, славе Ђурђев-дан;

Кошчица (5), славе Ћурђев-дан;

Драгојарац, (1), славе Ђурђев дан;

Радић, (4), славе Ћурђев дан;

Смуђа (3), дошли из Пађена назад 18о r, славе Ђурђев-дан;

Церовац, (8), славе Ђурђев-дан;

Ђурица (5), дошли из Радучића назад 2оо r, славе Ђурђев-дaн;

Лакић, (1), дошли из Котара, славе Ћурђев-дан;

Живковић, (3), дошли из Котара назад 18о r, славе Јован-дaн;

Kecuћ, (1), дошли из Голубића назад 60 r, славе Ђурђев-дан;

Миздрак, (19), поријеклом су Поповиhи из Скопља. У XVI В. Дишли у Котаре, тамо обољели, те присиљенни били, да са благом избјегну у ова здрава планинска мјеста назад 300 година. Прво се прегањали са Турцима, те једном Турчину отели оружје "миздраке" и по томе прозвати Миздраци, славе Лучин-дан;

Шева, (3), дошли из Плавна назад 2оо r, славе Лучин-дан;

Куруц, (2), то су Миздраци, славе Лучин-дaн;

Mapuћ, (1), дошли из Голубића назад 30 r, славе Лучин-дан;

Личанин, (1), дошли из Лике назад 8о r, славе Лучин-дан;

Видовиh, (12), дошли из Котара назад 140 r, славе Никољ-дан;

Курабува (4), дошли из Италије има 3оо r, славе Никољ-дан;

Дељa, (2), дoшли из Скадра, побјегли од крви назад 24о r, јер неки манастир Турцима издали, славе Никољ-дан;

Радиновић, (2), дошли из Голубића назад 1оо r, славе Никољ-дан;

Стојковић, (5), дошли из Лике назад 26о r, славе Никољ-дан;

Момић, (1), дошли из Голубиhа назад 4о r, славе св. Архангела Михајла;

Миљевић, (2), дошли из Радљевца има 8о r, славе Стевањ-дан;

Матас, (2), дошли из Промине у XVIII в, 6или прије католици, а данас православни, славе Стевањ-дан;

Триван, (5), дошли из Далмације има 2оо r, славе Стевањ-дан;

Дроњак, (6), дошли из Лике у XVI в, славе Стевањ-дан;

Митијаш, (6), 6или некад римокатолици, те прешли у право�славну вјеру; славе Стевањ-дан;

Леmшић, (1), дошли из Ђеврсака има 1оо r, славе Стевањ дан;

Марић, (1), дошли из Голубића има 3о r, славе Лучин-дан;

Чакармиш, (1), дошли из Босне има 15 r, славе Ћурђев-дан;

Клицов, (1), дошли из Голубића има 4о r, славе Ћурђев-дан;

Ширко, (1), дошли из Книна има 22 год, славе Ћурђев дан;

Сабљић, изумрли, дошли из Жагровиhа у XVIII в, славили Ђурђев�-дан;

Плавшић, (1), дошли из Голубића има 70 r, а у Голубић из Босне у XVI в, славе Ђурђев-дан;

Бурсаћ, (1), дошли из Плавна има 70 r, славе Јовањ дан. 

Из овог се види, да је Стрмичко становништво доста старо. Назад близу 4оо година доселило их се највише из Босне. Из Босне је досељено 16 јачих племена, из Далмације од назад 30-200 година 19 племена, а они су из Босне сашли, те се овамо ради болести, глади, множења пресељавали; из Лике 3, из Хрватске 1, из Баната 1, из Старе Србије 1, из Италије 1, и из Албаније 1 племе.